Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Периклова биста, римска копија рада Кресиласа, Британски музеј

Перикле (стгрч. Περικλῆς, од грчких речи περί и κλέος — „окружен славом”; Атина, 495. п. н. е. — Атина, 429. п. н. е.) био је старогрчки државник, говорник и војсковођа из 5. века п. н. е. од нарочитог значаја у добу између Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата. Раздобље његове политичке надмоћи (461. п. н. е. — 429. п. н. е.), у историји је добило име Периклово доба, такође Златни век, јер Атина је током тих година била на врхунцу своје моћи. Перикле је искористио победу Грка над Персијанцима, као и јачање атинске морнарице и преобразио Делски савез у Атинску поморску државу, а саму Атину је довео до највеће моћи и славе у њеној дотадашњој историји. За стратега Атине биран је 14 пута узастопно, што никоме до тада није успело. Био је на челу Атине све до 429. п. н. е, друге године Пелопонеског рата, када је преминуо као жртва епидемије која је тада погодила Атину.

Перикле је такође био велики покровитељ уметности, књижевности и науке и за време своје владавине претворио је Атину у средиште културе и духовности античког света. Подигао је неке од најлепших грађевина античког света (атински Акропољ са Партеноном). Такође је био покретач низа закона у корист народа, а ти закони су, парадоксално, углавном били на штету аристократије којој је и сам припадао. Будући да је подржавао народне масе, многи су га називали популистом. Његови продемократски ставови најбоље се могу видети у његовом Посмртном говору одржаном у част атинских војника погинулих у Пелопонеском рату. Говор је у потпуности сачуван захваљујући Тукидиду који је Перикла назвао „првим човеком Атине”.

Цео чланак 376 сјајних чланака

Добар чланак

Афродита (грч. Ἀφροδίτη) је грчка богиња лепоте, чулне љубави и плодности. Значење њеног имена је непознато, иако су древни Грци веровали да се оно односи на пену. Веома је могуће да је ово веровање дошло из приче о Афродитином рођењу.

Према старијем предању, које је заступао Хомер, она је кћи Зевса и Дионе; а према млађем, којег се држао Хесиод, рођена је из морске пене (ἀφρός) која се створила кад је Крон бацио у море Уранове гениталије. Одмах по рођењу, изашла је из мора на обалу острва Кипра. Отуда су јој и атрибути: Ἀφρογενεια (рођена из пене), Αναδυόμενη (која се помаља, излази), Κυπρογένεια (по Кипру рођена). У почетку, Кипарска Афродита највероватније да је била богиња плодности, врло слична блискоисточној богињи Иштар-Астарти. Дошавши међу Грке она је персонификована са сексуалношћу и била усрдно обожавана као универзална сила. Многа локална светилишта посвећена њој подигнута су широм копненог дела Грчке, а њени култови варирали су различито од места до места. У неким областима, Афродита је била сматрана чак богињом рата, што је можда био подстицај за њено удруживање с Аресом, богом рата. Много касније, у класично доба, Афродитин култ је попримио савремено схватање према којем је она надлежна за сексуалну привлачност и љубавно задовољство (τα Αφροδίσια).

Цео чланак 468 добрих чланака

Изабрани списак

Предња страна медаље додељене Едварду Виктору Еплтону (1947)

Нобелова награда за физиологију или медицину додељује се сваке године научницима који раде на разним пољима физиологије или медицине. Једна је од пет Нобелових награда које су основане 1895. године по тестаменту Алфреда Нобела, а додељује је Институт Каролинска за изузетне доприносе у физиологији или медицини.

Од оснивања, вољом Алфреда Нобела, наградом управља Нобелова фондација, а додељују је одбор који се састоји од пет чланова изабраних од стране Шведске краљевске академије наука. Иако се често назива Нобеловом наградом за медицину, Нобел је у свом тестаменту изричито навео да се награда додељује за „физиологију или медицину”, те се тако награда може доделити за шири спектар поља. Додељује се у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Цео чланак 178 изабраних спискова

Вести

6. март — Влада Исланда је заказала референдум о настављању преговора о уласку у Европску унију за 29. август 2026.
28. фебруар — Лавина са песмом Крај мене је однела победу на Песми за Евровизију ’26, те ће представљати Србију на Песми Евровизије 2026.
28. фебруар — Израел и САД су покренули ваздушне нападе на Иран. Војска Ирана узвратила је лансирањем балистичких ракета ка Израелу. У нападима је убијен ирански врховни вођа, Али Хамнеј.
26. фебруар — Авганистан и Пакистан су разменили прекограничне нападе.
22. фебруар — Вођа картела нове генерације Халиско, Немесио Осегера Сервантес, убијен је од стране мексичке војске. Након тога избили су нереди по градовима широм Мексика.
17. фебруар — Синиша Каран инаугурисан је за председника Републике Српске.
16. фебруар — У Новом Саду одржана је свечана академија Два века Матице српске поводом обележавања јубилеја.

Остале вести

На данашњи дан

321 — Цар Константин I је прогласио да ће недеља, дан посвећен богу Сунца Солу Инвиктусу, бити дан одмора за Римљане.
1573 — Потписивањем мира у Цариграду завршен Кипарски рат Османског царства и Млетачке републике, у којем су Османлије преузеле Кипар од Млетака.
1799 — Војници Наполеона Бонапарте су заузели Јафу и убили више од 2.000 заробљених турских војника.
1914 — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
1936 — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
1945 — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
1945 — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Да ли сте знали?

… да амазонски мрави краду ларве других мрава, које после држе као робове?
… да су Хаваји једина америчка држава која узгаја кафу?
… да се ноћу може видети око 6.000 звезда без телескопа?
… да је младунче кенгура дугачко око 3 цм када се окоти?
… да џиновски афрички цврчак обожава да једе људску косу?
… да је прва фабрика торпеда на свету „Вајтхед” основана у Ријеци?
… да Ајфелова кула може бити 15 cm виша током лета, због топлотног ширења због којег се гвожђе загрева?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Перито Морено је глечер у Патагонији (у аргентинској провинцији Санта Круз) и један је од највећих резерви слатке воде у свету. Такође је једна од најпопуларнијих туристичких атракција аргентинске Патагоније.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 66,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 716.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 540.230 корисника отворило налог, а од тога је 1.961 активан. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти