Šta je panični napad?
Panični napad je iznenadan talas intenzivnog straha ili nelagodnosti koji dostiže vrhunac u roku od nekoliko minuta i praćen je izraženim fizičkim i psihološkim simptomima. Često se javlja bez očiglednog spoljašnjeg uzroka, što dodatno pojačava osećaj gubitka kontrole.
Važno je razlikovati panični napad od opšte anksioznosti. Anksioznost je obično dugotrajnija i vezana za određene brige ili očekivanja, dok je panični napad intenzivan, nagao i vremenski ograničen. Takođe, pojedinačni panični napadi ne znače nužno postojanje paničnog poremećaja, koji podrazumeva ponavljane napade i stalni strah od njihovog ponovnog javljanja.
Panični napad može biti izuzetno zastrašujuće iskustvo, jer osoba često ima utisak da će izgubiti kontrolu, „poludeti” ili čak umreti. Ipak, iako je subjektivni doživljaj vrlo intenzivan, panični napad sam po sebi nije opasan po život.
Simptomi paničnog napada
Simptomi paničnog napada mogu biti veoma izraženi i često uključuju kombinaciju fizičkih i psiholoških reakcija.
Fizički simptomi:
- Ubrzan rad srca ili osećaj lupanja u grudima
- Kratak dah ili osećaj gušenja
- Znojenje i drhtanje
- Vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti
- Mučnina ili nelagodnost u stomaku
- Trnci ili utrnulost u telu
Psihološki simptomi:
- Intenzivan strah od smrti ili gubitka kontrole
- Osećaj nestvarnosti (derealizacija) ili odvojenosti od sebe (depersonalizacija)
- Nagli osećaj panike bez jasnog razloga
Ovi simptomi se javljaju naglo i dostižu vrhunac u relativno kratkom vremenskom periodu, najčešće između 5 i 20 minuta.
Uzroci i okidači
Panični napadi nastaju kao rezultat složenog odnosa između bioloških, psiholoških i situacionih faktora.
Biološki faktori uključuju povećanu reaktivnost nervnog sistema i sklonost ka intenzivnijem doživljavanju telesnih senzacija. Kod nekih osoba, telo brže ulazi u stanje „bori se ili beži”, čak i kada nema realne opasnosti. Više o mehanizmima paničnog poremećaja dostupno je u publikaciji NIMH o paničnom poremećaju.
Psihološki faktori često uključuju interpretaciju telesnih signala kao opasnih. Na primer, ubrzan rad srca može se doživeti kao znak srčanog udara, što dodatno pojačava strah i zatvara krug panike.
Okidači mogu biti spoljašnji (zatvoren prostor, gužva, stresna situacija) ili unutrašnji (misli, telesne senzacije). Vremenom, osoba može početi da izbegava situacije koje povezuje sa napadom.
Kako izgledaju panični napadi? (Primer)
Osoba ulazi u autobus tokom gužve. U jednom trenutku primećuje da joj srce brže kuca. Pojavljuje se misao da nešto nije u redu. Disanje postaje pliće, javlja se osećaj gušenja i vrtoglavica.
Kako simptomi rastu, raste i strah. Osoba pokušava da izađe iz autobusa, osećajući da će izgubiti kontrolu ili se onesvestiti. Nakon nekoliko minuta, intenzitet simptoma počinje da opada, ali ostaje iscrpljenost i zabrinutost.
Ovakvo iskustvo može ostaviti snažan utisak i dovesti do straha od ponavljanja napada.
Kako se smiriti tokom paničnog napada?
Tokom paničnog napada korisno je usmeriti pažnju na regulaciju disanja. Jedna od često korišćenih tehnika je sporo, ritmično disanje, gde se udah i izdah produžavaju i ujednačavaju.
Tehnike prizemljenja mogu pomoći u vraćanju pažnje na sadašnji trenutak. Fokusiranje na spoljašnje nadražaje, poput zvukova ili dodira, može smanjiti intenzitet unutrašnjih senzacija.
Ove tehnike mogu ublažiti simptome, ali ne rešavaju uzrok paničnih napada. One predstavljaju kratkoročnu podršku, dok se dugoročne promene razvijaju kroz dublji rad.
Geštalt terapija i panični napadi
U okviru geštalt terapije, panični napadi se posmatraju kao signal organizma da postoji neintegrisano iskustvo ili potisnuta emocionalna tenzija.
Fokus terapije je na povećanju svesnosti telesnih i emocionalnih procesa. Umesto izbegavanja simptoma, istražuje se njihovo značenje i funkcija.
Rad se odvija u „sada i ovde”, gde osoba uči da prepoznaje i reguliše svoje reakcije. Vremenom, simptomi gube intenzitet, a osećaj kontrole se povećava.
Za dugoročne efekte, psihoterapija predstavlja najefikasniji pristup.
Šta možemo da uradimo?
Panični napadi mogu delovati zastrašujuće, ali moguće je razviti načine da se razumeju i regulišu.
Psihoterapija omogućava da se istraže uzroci, obrasci razmišljanja i telesne reakcije koje održavaju panične napade. U nekim slučajevima, korisna može biti i konsultacija sa psihijatrom.
Sa vremenom i adekvatnim radom, intenzitet i učestalost paničnih napada mogu se značajno smanjiti.
Često postavljana pitanja o paničnim napadima
Da li panični napad može biti opasan po život?
Panični napad nije opasan po život, iako simptomi mogu delovati vrlo intenzivno.
Koliko traje panični napad?
Najčešće traje od nekoliko minuta do oko 20 minuta, nakon čega se simptomi postepeno smanjuju.
Koja je razlika između paničnog napada i anksioznosti?
Panični napad je nagao i intenzivan, dok je anksioznost dugotrajnija i blažeg intenziteta.
Šta izaziva panični napad?
Kombinacija bioloških faktora, stresa i načina tumačenja telesnih senzacija.
Može li panični napad proći bez lečenja?
Kod nekih ljudi se smanjuje spontano, ali se bez adekvatnog tretmana često ponavlja.
PSIHOTERAPIJA BEOGRAD
Za sve informacije u vezi psihoterapije, psihoterapeuta u Beogradu ili online psihoterapije i mogućnosti njene primene, možete pozvati 064/3103200, popuniti formular ili poslati upit na e-mail: psihoterapija@gestalt.org.rs
Kristina Pota Radulović – Geštalt psihoterapeut - Beograd 2025.
Hvala vam što poštujete autorstvo
Dozvoljeno je citiranje i prenošenje tekstova ili delova tekstova bez prethodne saglasnosti. U opremi teksta potrebno je citirati autora i izvor na sledeći način: Psihoterapeut Kristina Pota Radulović, klinički psiholog i geštalt terapeut, uz obavezno navođenje izvora www.gestalt.org.rs (linkovano na glavnu stranu prezentacije gestalt.org.rs).
Svi tekstovi na internet prezentaciji gestalt.org.rs su autorsko delo Kristine Pota Radulović, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.
Neovlašćeno korišćenje sadržaja bilo kog dela internet prezentacije, bez ispunjavanja gore navedenih uslova, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi prema pozitivnom pravu Republike Srbije.
