Линукс: Историја и еволуција најпознатијег светског оперативног система слободног софтвера

Линукс је развио Линус Торвалдс, студент рачунарских наука из Хелсинкија, 1991. године.Линус је почео да се петља са оперативним системом Миникс (Ричард Таненбаумда истражи могућности микропроцесора 386, и тако је почело путовање са Линуксом. Касније је Линус одлучио да напише свој оперативни систем од нуле, без коришћења Миникса.

Након што је затражио помоћ од интернет заједнице како би разјаснио своје бројне недоумице и након горких свађа са Таненбаумом (такође због вести), Успео је да објави верзију Кернела 1991. године што се могло сматрати употребљивим. Ова верзија је била доступна свима; многи људи су је преузели и тестирали, а многи су сматрали да могу допринети овом оперативном систему и учествовали су у његовом развоју. Линукс се постепено побољшавао од те године па надаље, све док није достигао верзију језгра 2.4.

Још један важан корак у историја еволуције Линукса Развој оперативних система какве данас познајемо почео је појавом дистрибуција. Дистрибуције су софтверски пакети који у суштини садрже језгро, основне апликације и методе за инсталирање и одржавање оперативног система, као и других апликација. Прве дистрибуције које су се појавиле биле су Слеквер и Ред ХетПотоњи, иако није потпуно бесплатан у свим својим верзијама, увек је био бранилац Линукса и у своје редове је дочекао познате личности из света Линукса.

Шта је ГНУ/Линукс оперативни систем? Дефиниција Линукса

Линукс се погрешно назива оперативним системом, када је он заправо језгро система (кернел). Заправо, Тачно име је ГНУ/Линукс чија је главна предност то што је потпуно бесплатан, бесплатан софтвер отвореног кода.

Шта је ГНУ/Линукс оперативни систем и када је настао?

Систем у целини је у основи ГНУ систем са интегрисаним Линуксом. Линукс је језгро ГНУ система, једна од главних компоненти за ГНУ.

Оперативни систем ГНУ/Линукс (не треба га мешати са УНИКС) почиње када се ГНУ пројекат споји (дизајнирали Ричард Столман и Фондација за слободни софтвер), са системским језгром Линукса (дизајнирао Торвалдс).

У јануару 1995. године, ФСФ (Фондација за слободни софтвер) назвала је оперативни систем ГНУ/Линукс.

Како функционише ГНУ/Линукс и које су његове главне карактеристике?

ово оперативни систем Ради другачије од других сличних програма на тржишту. На пример, Windows и macOS захтевају употребу различитих команди за обављање различитих задатака, као што су измена или брисање датотека. Ово се разликује од претходних система где се ове радње могу брже извршити само једним кликом.

Међу његовим главним карактеристикама су:

• Мултитаск: Више процеса може се покренути истовремено.
• Вишекориснички: На истој машини може бити више корисника.
• Мултиплатформ: Ради на различитим процесорима, као што је Интел.
• Има заштиту меморије између процеса.
• Учитавање извршне датотеке на захтев: Систем чита диск само из оних делова програма када је он у употреби.
• Политика копирања приликом писања за дељење страница између извршних датотека: Различити процеси могу користити исту меморијску област за извршавање. Када један од њих покуша да пише у ту меморију, страница (4KB меморије) се копира на другу локацију. Ова политика копирања при писању има две предности: повећава брзину и смањује употребу меморије.
• Сав изворни код је доступан укључујући комплетно језгро и све драјвере, развојне алате и све корисничке програме; штавише, све ово се може слободно дистрибуирати.
• ТЦП / ИПукључујући ftp, telnet, NFS итд.
• Његов статус оперативног система отвореног кода Омогућава искоришћавање сталног напретка у софтверу, са програмима које развијају различити људи широм света.
• Гарантује напредни ниво безбедности.
• Омогућава већу контролу над уређајима.

предност

Могло би се навести много предности, али међу главним и најважнијим су следеће:

• То је бесплатан софтвер отвореног кода: То значи да је потпуно бесплатан и да корисници са довољним рачунарским знањем могу да мењају код или додају друге програме како би побољшали систем, све док се придржавају закона утврђених за отворени код и слободни софтвер.
• Има висок стандард безбедности.
• Високе перформансе и брзина система.
• Има широк спектар бесплатних програма доступних за коришћење: То значи да постоји широк избор програма отвореног кода и бесплатног софтвера доступног свим корисницима ГНУ/Линукса.

мане

Иако постоји неколико недостатака, важно је бити свестан њих. Вреди напоменути да у неким од ових области, различити програмери овог система раде на њиховом елиминисању и тиме побољшању корисничког искуства, а истовремено циљају систем на обичније људе, а не искључиво на кориснике специјализоване у тој области.

Међу разним недостацима имамо:

• Мање интуитивно: Његов кориснички интерфејс није исти као код Windows-а, који је дизајниран за просечне кориснике. Међутим, неке GNU/Linux дистрибуције су побољшане у овој области.
• Мање контролера за периферне уређаје.
• Многе апликације и програми су доступни само на енглеском језику.
• Сопорте: Различите ГНУ/Линукс дистрибуције и програми који се у њима користе немају компанију која стоји иза њих, или не могу да пруже идеалну подршку у случају грешака или кварова.

Које су главне дистрибуције или верзије ГНУ/Линукса и чему служи?

Постоје различите верзије ГНУ/Линукса, а то је због употреба које су дате оперативном систему, као и верзија или ажурирања која су се појавила током времена.

Дебиан

Био је дизајниран за општу употребу. То је ГНУ/Линукс дистрибуција коју је креирала заједница програмера и корисника који су намеравали да створе 100% бесплатни софтверОво се звало Пројекат Дебијан. Овај систем се такође сматра матичном дистрибуцијом, јер су безбројне дистрибуције настале из Дебијана, као што су Убунту или Минт.

убунту

Рођен из Дебијана, Убунту је дизајниран за општу употребу. То је један од најкоришћенијих оперативних система, заједно са Дебијаном. Развијен и одржаван од стране компаније Canonical, карактерише га софтверска компатибилност и једноставност коришћења, упоредива са Mac OS X или Windows. Има неколико верзија, укључујући: Убунту Десктоп, Ксубунту, Лубунту и Убунту Сервер.

федора

Био је првенствено дизајниран за радне станице и сервере. То је стабилан и безбедан систем, који је развила компанија Red Hat., иста компанија задужена за његово одржавање, која има међународну заједницу инжењера, графичких дизајнера и корисника који пријављују грешке и тестирају нове софтверске технологије како се додају. Његова употреба је првенствено усмерена на развој софтвера и сервера.

ОпенСУСЕ

Његова употреба је првенствено намењена за администрирање система и услуга. Његову дистрибуцију спонзорише SUSE Linux GmbH; (независна дивизија компаније The Attachmate Group) и AMD. Овај оперативни систем је креиран да обезбеди стабилност, снагу и управљивост за заиста напредну употребу, а да притом остане једноставан за коришћење широј јавности. То јест, погодан је и за напредне и за почетнике.

Остале потпуно бесплатне дистрибуције засноване на ГНУ/Линуксу

Постоје и други оперативни системи засновани на ГНУ/Линуксу који су потпуно бесплатни и софтвер отвореног кода, и озбиљно су посвећени овој идеологији. Исте компаније се уздржавају од укључивања апликација, приручника и документације које нису бесплатне.

Они су између њих:

• Драгора ГНУ/Линукс
• Дине: болиц
• ГНУ Гуик
• Хипербола ГНУ/Линукс-слободан
• Парабола ГНУ / Линук
• PureOS (Librem)
• Трискуел ГНУ / Линук
• УТУТО XS ГНУ/Линукс

Које су разлике између оперативних система Windows и GNU/Linux?

Windows и GNU/Linux су два веома различита оперативна система. Главна разлика лежи у политици бесплатан софтвер и отвореног кода који имплементира ГНУ/Линукс и политику власничког софтвера коју користи Виндоус, Ово указује да, да би га користила, особа која набави овај систем мора да плати лиценцу и тако га имплементира у своје лични рачунар.

Такође је истина да Програми и апликације доступни за ГНУ/Линукс системе су потпуно бесплатни. Такође долазе са отвореним изворним кодом, што омогућава да их било који корисник мења.

Иако се у оперативном систему Windows скоро сваки програм или апликација мора платити унапред и не сме се мењати ни под којим околностима, то без овлашћења може довести до озбиљних правних проблема. У оперативном систему Windows, измене изворног кода се не могу вршити. јер је ово незаконито и крши лиценцне уговоре.

У ГНУ/Линуксу, сви програми морају бити у складу са стандардом отвореног кода.а у неким случајевима и слободни софтвер (тренутно постоје програми који игноришу ГНУ-ову иницијативу да буду потпуно бесплатни). Обично је то оперативни систем који се користи у суперкомпјутери.

Коју врсту лиценце има оперативни систем ГНУ/Линукс?

Ово је познато као: ГНУ-ова општа јавна лиценца, или познат и под својим енглеским називом ГНУ-ова општа јавна лиценца, (или једноставно његова скраћеница на енглеском, GNU GPL).

Ово је лиценца за ауторска права која се широко користи у свету слободног софтвера отвореног кода. што гарантује крајњим корисницима (појединцима, организацијама и компанијама) слободу да користе, проучавају, деле, копирају, па чак и модификују софтвер на било који начин који желе без правних проблема.

Шта су .DEB датотеке у Линуксу и за шта се користе?

Ови пакети од .DEB датотеке То су бинарни документи који садрже две врсте записа, од којих је један одговоран за чување информација контролисаних у складишту, док је други одговоран за управљање свим стварним подацима програма за тај пакет.

Другим речима, ово Дебијан софтверски пакети су компресоване датотеке које се често користе у Линук систему. и њихове различите верзије, где се углавном користе за извођење инсталација на овим оперативним системима. Друге важне су .RPM датотекеОве датотеке у овом формату се користе за инсталирање програма и софтвера за овај оперативни систем.