Marko Todorović (CEP), glavni istraživač na RADAR projektu, je vodio obuku i predstavio metodologiju i kodnu knjigu istraživačkim timovima iz Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore i Vanjskopolitičke inicijative iz Bosne i Hercegovine. Fokus obuke bio je na praktičnoj primeni metodologije, uključujući rad na kodiranju sadržaja, standardizovano prikupljanje podataka i obezbeđivanje ujednačene kontrole kvaliteta u sve tri zemlje.

RADAR projekat ima za cilj da pruži sistematičan i uporediv pregled radikalizujućeg sadržaja na TikToku kojem su izloženi mladi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Umesto kvantifikacije ukupne zastupljenosti ekstremističkog sadržaja, istraživanje se fokusira na mapiranje narativa i obrazaca koji mogu doprineti ranim fazama radikalizacije mladih, uz primenu jasno definisanog analitičkog okvira i metodološkog pristupa.

Ova obuka predstavlja važan korak ka usaglašenom istraživačkom pristupu i obezbeđivanju kvaliteta podataka na regionalnom nivou.

Projekat „Analiza radikalizacije u digitalnim algoritamski oblikovanim okruženjima (Radicalisation Analytics in Digital Algorithmic Realms) – RADAR” finansira Generalni direktorat za Evropu i politiku međunarodne trgovine Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije.

Članak CEP organizovao obuku o metodologiji u okviru RADAR projekta se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Info-sesija će se održati 31. marta 2026. godine u 12:00h putem Zoom platforme.

Poziv i više informacija o Programu malih grantova „Re-form for Growth” možete pronaći na link. Registraciju za info-sesiju možete obaviti ovde.

Članak Info-sesija o Programu malih grantova „Re-form for Growth” se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

• Maksimalni iznos granta: 16.000 EUR
• Indikativni prosečni iznos granta: 15.730 EUR

Indikativna regionalna raspodela grantova planirana je na sledeći način:

Uslovi za prijavu

Da bi podnosilac prijave bio podoban za grant, mora da:

• bude pravno lice;
• bude neprofitna organizacija;
• bude organizacija civilnog društva koja svoje aktivnosti sprovodi na nacionalnom i/ili lokalnom nivou (na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave);
• pokaže aktivan angažman i relevantno iskustvo u jednoj ili više tematskih oblasti obuhvaćenih ovim pozivom, kroz mandat organizacije, prethodne ili tekuće aktivnosti, istraživanja, monitoring ili zagovaranje;
• bude registrovana u jednoj od sledećih zemalja: Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina ili Kosovo, najmanje šest (6) meseci pre objave ovog poziva;
• bude direktno odgovorna za pripremu i sprovođenje projekta, a ne da deluje kao posrednik;
• ima dovoljne operativne i finansijske kapacitete za sprovođenje predloženog projekta;
• ne bude korisnik sredstava u okviru EU Civil Society Facility (CSF) and Media Programme (Reference No. EuropeAid/179703/DH/ACT/Multi) za isti period implementacije projekta.

Tematski prioriteti poziva

Predloženi projekti treba da se odnose na jednu ili više sledećih tematskih oblasti:

• Integracija sa Jedinstvenim tržištem EU
• Regionalna integracija kroz Zajedničko regionalno tržište (Common Regional Market)
• Prioritetne oblasti Reformskih agendi
• Implementacija Reform and Growth Facility

Za više informacija o pozivu, molimo da pažljivo pročitate dokument Smernice za podnosioce prijava (Guidelines for Applicants).

Podnošenje prijava i rok

Prijave se podnose elektronskim putem uz sledeću dokumentaciju:

• Aneks 1: Prijavni obrazac
• Aneks 2: Budžet projekta (Excel)
• Aneks 3: Sažetak predloga projekta na engleskom jeziku

Rok za podnošenje prijava:
6. maj 2026. godine do 17:00 časova (CET)

Prijave se šalju na sledeću adresu:
reform-monitor@epi.org.mk
uz kopiju na:
angela.delevska@epi.org.mk
sa naslovom mejla:
„CfP: Re-form for Growth – (Country)_Application“

Informativne sesije

Informativne sesije za zainteresovane podnosioce prijava biće organizovane online (putem Google Meet ili Zoom platforme) tokom nedelje od 25. marta do 1. aprila 2026. godine.
Sesije će organizovati partnerske organizacije projekta u svakoj zemlji:

• Severna Makedonija – European Policy Institute (EPI), Skoplje
• Srbija – Centar za evropske politike (CEP), Beograd
• Crna Gora – Institute Alternativa (IA), Podgorica
• Albanija – Institute for Democracy and Mediation (IDM), Tirana
• Kosovo – Group for Legal and Political Studies (GLPS), Priština
• Bosna i Hercegovina – Transparency International u Bosni i Hercegovini (TI BiH)

Tokom informativnih sesija biće predstavljeni tematski prioriteti poziva, kriterijumi podobnosti, zahtevi za prijavu i proces evaluacije.

Detaljne informacije o tačnim datumima, terminima i načinu registracije biće blagovremeno objavljene na sajtu: www.reform-monitor.org

Ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja, pitanja se mogu poslati na:
reform-monitor@epi.org.mk uz kopiju na: angela.delevska@epi.org.mk najkasnije do 6. aprila 2026. godine.

Članak „Re-form for Growth“ (Program malih grantova) se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U Podgorici je u utorak, 23.12.2025. godine potpisan Sporazum o međuopštinskoj saradnji radi obezbeđivanja zajedničkog pristupa Jedinstvenom sistemu za elektronsku razmenu podataka (JSERP), kojim se omogućava pristup ovom državnom servisu za elektronsku razmenu podataka Crne Gore (Government Service Bus – GSB) preko zajedničke tačke pristupa. Kako je elektronska razmena podataka između državnih organa jedan od ključnih preduslova za obavljanje poslova iz nadležnosti jednica lokalne samouprave putem informaciono-komunikacionih tehnologija, svrha sporazuma je da se obezbedi pristup opštinama koje u datom momentu nisu u mogućnosti da zbog finansijskih, kadrovskih, tehničkih ili drugih razloga samostalno ostvare pristup u skladu sa propisanim uslovima i tehničkim zahtevima. Na osnovu Sporazuma se uspostavlja zajednička platforma za pristup GSB-u koju pruža Glavni grad Podgorica, s obzirom da raspolaže svim potrebnim resursima i već je ostvario pristup u skladu sa propisanim uslovima.

Sporazum je potpisalo 25 jedinica lokalne samouprave, uz podršku Ministarstva javne uprave i UNOPS programa, a stručnu podršku za njegovu pripremu i realizaciju pružaju BELIT i Centar za evropske politike u sklopu projekta „Digitalna transformacija lokalnih samouprava u Crnoj Gori“. Tekst sporazuma je izradio Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost CEP-a, a u nastavku projekta će uslediti aktivnosti na praćenju i podršci realizacije, pružanju modela internih akata jedinicama lokalne samouprave koji su nužni za uspostavljanje elektronske uprave i pružanje e-usluga, kao i druge aktivnosti koje treba da obezbede digitalnu transformaciju opština Crne Gore u kratkom predstojećem roku.

Članak U Crnoj Gori potpisan međuopštinski sporazum o zajedničkom pristupu GSB-u uz podršku CEP-a se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Članak Završen događaj „Laboratorija ideja: Mladi za budućnost Evrope“ se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Predstavnici državnih organa Republike Srbije su izneli pregled reformskih koraka čiji je rok za sprovođenje decembar 2025. godine, uz procenu o tome koji koraci mogu biti završeni do kraja godine, a koji će ući u grejs period. Na sastanku nisu razmatrane aktivnosti za koje je Vlada Srbije već uputila zahteve za finansiranje, to jest one koje je ocenila kao završene do juna 2025. godine.

Budući da Vlada Srbije do sada nije objavljivala nikakve izveštaje o sprovođenju Reformske agende, predstavnici civilnog društva nisu posedovali konkretne informacije o realizaciji koraka o kojima je Vlada prethodno izvestila Evropsku komisiju, dok su informacije o aktivnostima na realizaciji novih koraka izneti samo usmeno tokom sastanka. Predstavnici NKEU su stoga insistirali na sledećem:

• da se materijal za pripremu dostavlja svim članovima Odbora pre održavanja tehničkih sastanaka, kako bi se omogućilo kvalitetno i argumentovano učešće i ravnopravnost svih članova, uključujući i člana koji predstavlja civilno društvo;
• da se svi izveštaji koje državni organi dostavljaju Evropskoj komisiji u okviru zahteva za finansiranje dostavljaju i Nacionalnom konventu, radi obavljanja kontrolne funkcije društvenog nadzora.

Predstavnici Konventa su objasnili da bez uvida u kompletan set podataka i izveštaje koje Vlada dostavlja Evropskoj komisiji kao osnov za povlačenje sredstava, nije moguće obezbediti adekvatan nadzor nad procesom implementacije Reformske agende. Predstavnici Evropske komisije podržali su razložnost ovih zahteva, a predstavnici Vlade su naveli da će razmotriti moguće načine da se oni ispune.

Nacionalni konvent podseća da je transparentnost osnovni preduslov za kredibilan, delotvoran i odgovoran proces implementacije Reformske agende. Bez blagovremenog pristupa informacijama o aktivnostima koje se proglašavaju završenim, civilno društvo ne može da obavlja ulogu koja mu je formalno poverena – ulogu nezavisnog i konstruktivnog nadzornog partnera.

Srbiju duže od godinu dana potresa politička i društvena kriza čije rešavanje zahteva smanjenje nepoverenja između vlasti i građana – u čemu civilno društvo treba da služi kao most. Prvi korak u tom pogledu mora biti radikalno povećavanje transparentnosti reformskih procesa, u prvom koraku ka civilnom društvu. U suprotnom, i civilno društvo i institucije EU rizikuju povećano nepoverenje građana. Od ključne je važnosti da mere koje se predstavljaju kao ispunjene budu zasnovane na proverljivim podacima, kako bi građani i građanke Srbije imali potpun uvid u to pod kojim uslovima se evropska sredstva povlače i na koji način se preduzete reformske obaveze zaista sprovode. U vezi s tim, predstavnici NKEU su tokom sastanka sa zabrinutošću ponovo ukazali na slučajeve korišćenja zakonodavnih inicijativa započetih u okviru procesa implementacije Reformske agende za uvođenje dodatnih izmena i dopuna koje nisu opisane u tom planskom dokumentu, a koje – prema analizama NKEU – potencijalno mogu da naruše dostignuti nivo ljudskih prava, kao i transparentnosti i otvorenosti institucija.

Delegaciju Nacionalnog konventa predvodila je Milena Mihajlović Denić iz Centra za evropske politike, članica Odbora i koordinatorka Međusektorske radne grupe NKEU za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije. Konvent su predstavljali i koordinatori podgrupa za tematske oblasti iz Reformske agende: Mihailo Gajić (NALED) za oblast poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora; Damir Dizdarević (BFPE) za zelenu tranziciju; Kristina Obrenović (Partneri Srbija) za digitalnu transformaciju; Nataša Vučković (FCD) za ljudski kapital; Zlata Đorđević (Transparentnost Srbija) za vladavinu prava i osnovna prava; Lazar Ivanović (CEVES) za praćenje finansijskih i budžetskih implikacija Reformske agende.

Članak Održan tripartitni sastanak u okviru Međusektorske radne grupe za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

U okviru Konferencije Foruma za proširenje EU 2025 u Pragu, koji je organizovao Institut Europeum, Dušan Protić je učestvovao za stolom na temu Višegodišnjeg finansijskog okvira EU 2028-2034 u svetlu sledećeg proširenja. Tom prilikom je predstavio glavne nalaze najnovije studije CEP-a „Koliko me košta Zapadni Balkan?“ koja pokazuje da bi ukupni troškovi integracije celog Zapadnog Balkana bili marginalni u odnosu na ukupne finansijske kapacitete EU.

Protić je rekao: „EU može bez problema da finansira proširenje na Zapadni Balkan u okviru svojih postojećih fiskalnih kapaciteta bez povećanja doprinosa zemalja članica ili značajnog smanjenja trenutnih obaveza, jer bi prosečni troškovi članstva šestorke Zapadnog Balkana iznosili do 5 evra po građaninu EU godišnje. Suština je da bi godišnja cena članstva u EU po glavi stanovnika za Zapadni Balkan bila manje-više ekvivalentna šoljici espresa.”

Ova diskusija je privukla veliku pažnju učesnika i očekivanje da će ovakvi egzaktni podaci dodatno pomoći u argumentaciji zahteva za ubrzanje procesa pristupanja celog regiona.

Članak Održana konferencija Forum za proširenje EU 2025 u Pragu se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Četvrtak, 13. novembar 2025. godine, Beograd

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) i Centar za evropske politike (CEP) održali su prvu plenarnu sednicu Međusektorske radne grupe (MRG) za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije. Sednica je organizovana uz podršku regionalnog projekta Western Balkan Reform and Growth Monitor, kojeg većinski finansira Evropska unija, kao i projekta podrške NKEU koji podržava Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan. Sednica je okupila preko 30 predstavnika organizacija civilnog društva iz različitih delova Srbije okupljenih u ovoj novouspostavljenoj radnoj grupi NKEU.

Međusektorska radna grupa osnovana je kako bi obezbedila aktivno učešće civilnog društva u sprovođenju i praćenju Reformske agende RS, kroz kontrolu napretka reformskih koraka, pružanje analitičke podrške, eksterni monitoring i praćenje uticaja reformi na evropske integracije, kao i informisanje javnosti o rezultatima. U svom radu, MRG će ostvarivati saradnju sa predstavnicima Evropske unije i državnih organa, u cilju praćenja realizacije ovog planskog dokumenta, povezanog sa podrškom EU u iznosu od 1,6 milijardi evra do kraja 2027. godine.

Na sednici je usvojen Poslovnik o radu, a koordinatori šest podgrupa MRG – iz oblasti poslovnog okruženja, digitalne tranzicije, zelene tranzicije, ljudskog kapitala, osnovnih prava i vladavine prava, te finansijskih i budžetskih implikacija reformi – predstavili su oblasti delovanja i planove aktivnosti svojih podgrupa. Tom prilikom izneli su ključne uvide i izazove u praćenju reformskih obaveza, ukazujući na potrebu jasnijeg planiranja, definisanja detaljne metodologije praćenja i snažnije međusobne koordinacije. Članice MRG posebno su upozorile na zabrinjavajuću praksu korišćenja koraka iz Reformske agende za pokretanje izmena pravnog okvira koje izlaze iz opsega ugovorenih reformi, uz tendenciju narušavanja do sada uspostavljenih pravnih standarda u različitim oblastima.

U nastavku sednice razmotren je izveštaj sa prvog sastanka Odbora za praćenje Instrumenta za reforme i rast (RGF), održanog 2. oktobra, na kojem su predstavnici Evropske unije, Vlade Srbije i civilnog društva imali priliku da diskutuju o dosadašnjoj ispunjenosti Reformske agende. Koordinatorima su predstavljene ključne tematske celine sastanka, od pregleda sprovođenja Instrumenta i mehanizama upravljanja i praćenja, do horizontalnih pitanja i segmenta posvećenog WBIF investicijama.

Centar za evropske politike je predstavio i metodološki okvir i ključne rezultate pilot monitoringa Reformske agende, koji su pripremljeni u okviru projekta WB Reform and Growth Monitor, kao i funkcionalnosti regionalne digitalne platforme koja će služiti za razmenu informacija o Planu rasta za Zapadni Balkan i objavljivanje stručnih analiza.

Ova platforma predstavlja značajan korak ka snažnijem doprinosu organizacija civilnog društva, akademske zajednice i privatnog sektora u sprovođenju reformi u Srbiji, uz unapređenje transparentnosti i redovnog praćenja rezultata Reformske agende.

Zapisniku sa prve plenarne sednice Međusektorske radne grupe (MRG) za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije možete pristupiti ovde:

Članak Održana prva plenarna sednica Međusektorske radne grupe (MRG) za praćenje sprovođenja Reformske agende Republike Srbije se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Centar za evropske politike (CEP) i Sbunker pozivaju predstavnike civilnog društva, mlade profesionalce/eksperte, novinare, istraživače i druge zainteresovane pojedince iz Srbije i sa Kosova* da se prijave za trodnevnu Zimsku školu posvećenu jačanju kapaciteta za praćenje dijaloga Beograda i Prištine.

Zimska škola se organizuje u okviru projekta Podrška proširenju EU kroz proces normalizacije između Srbije i Kosova: Civilno društvo kao pokretač napretka koji se sprovodiuz podršku Fondacije Open Society Institute – Sofia (OSIS) kroz program „Think Tanks for the Future of EU Enlargement Program” (TFEP). Projekat usmerava pažnju na ključnu ulogu civilnog društva u doprinosu normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova*, pitanju koje je od suštinskog značaja za regionalnu bezbednost, prava manjina, saradnju i evropske integracije. Jačanjem saradnje organizacija civilnog društva (OCD) iz obe zajednice i unapređenjem njihovih kapaciteta za praćenje dijaloga, ovaj projekat ima za cilj podršku transparentnom i konstruktivnom angažovanju u procesu kojim posreduje Evropska unija (EU). Projekat sprovode CEP (Beograd) i Sbunker (Priština), u saradnji sa Carnegie Europe (Brisel).

O Zimskoj školi

Zimska škola će okupiti 15 osoba iz Srbije i sa Kosova kao učesnike intenzivnog programa koji obuhvata tematska predavanja, praktične vežbe, posete međunarodnim organizacijama i rad u grupama. Učesnici će imati priliku da steknu dublje razumevanje dijaloga Beograda i Prištine, procesa izgradnje mira, prevencije konflikata, pomirenja, kao i uloge civilnog društva u praćenju sprovođenja sporazuma i zagovaranju odgovornosti.

Program Zimske škole obuhvata četiri tematske sesije sa pratećim vežbama. Prvog dana učesnici će čuti i diskutovati o procesu normalizacije pod okriljem EU. Drugog dana će biti organizovana poseta regionalnim kancelarijama UNMIK-a i misije OEBS-a u Mitrovici, kao i tematska sesija posvećena perspektivi novinara kada je normalizacija odnosa u pitanju. Trećeg dana učesnici će imati priliku da saznaju nešto više o radu međunarodnih misija, kao i o OCD koje vode kosovski Albanci i Srbi kroz dve zasebne tematske sesije.

Ova trodnevna radionica doprineće i izradi predstojećeg paralelnog izveštaja (Shadow Report) o stanju procesa normalizacije koji će biti izrađen u okviru projekta.

Uslovi za prijavu

Kandidati moraju da:

• budu rezidenti Srbije ili Kosova*,
• budu aktivni u civilnom društvu, medijima, omladinskim inicijativama, akademskoj zajednici ili javnim institucijama,
• pokažu interesovanje za teme evropskih integracija, bezbednosti, dijaloga i/ili srodnih oblasti,
• budu u mogućnosti da prisustvuju celokupnom trodnevnom programu (8–10. decembra 2025.),
• poseduju napredno znanje engleskog jezika (radni jezik Zimske škole).

Rok za prijavu: 26. novembar 2025.

Proces selekcije

Učesnike Zimske škole će birati CEP i Sbunker na osnovu:

• motivacionog pisma (jasnoće motivacije, relevantnosti interesovanja i potencijala za primenu stečenog znanja),
• radne biografije (CV),
• iskazanog interesovanja ili postojećeg iskustva u oblastima dijaloga Beograda i Prištine, proširenja EU, civilnog društva, izgradnje mira ili regionalne saradnje,
• principa ravnoteže u zastupljenosti polova, etničkih i lokalnih zajednica, kao i geografskih područja.

Proces selekcije biće završen 28. novembra, a lista odabranih učesnika biće objavljena istog dana na sajtovima CEP-a i Sbunkera.

Troškovi

Organizatori u potpunosti pokrivaju troškove:

• smeštaja,
• obroka,
• lokalnog prevoza tokom programa,
• organizovanih poseta.

Detalji o putnim aranžmanima biće dostavljeni odabranim učesnicima.

Kako se prijaviti

Molimo vas da prijavu podnesete putem sledećeg onlajn formulara: Google Form link

Kontakt

CEP: ljubica.kovacevic@cep.org.rs
Sbunker: hana@sbunker.net

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stava o statusu Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Članak Javni poziv za učešće na Zimskoj školi u Severnoj Mitrovici: Povezivanje Srbije i Kosova* se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.

Danas je Centar za evropske politike (CEP) organizovao Nacionalnu konferenciju „Građani na prvom mestu“ – Ka korisnički orijentisanim javnim uslugama u Srbiji, u okviru projekta Pokretači civilnog društva na Zapadnom Balkanu za reformisanu javnu upravu (WeBER 3.0). Konferencija je obuhvatila ključne teme koje se odnose na unapređenje javne uprave i pružanja usluga građanima – građani u središtu reformi javne uprave, nacionalna i regionalna iskustva u korisnički orijentisanom kreiranju javnih usluga, šta građani kažu o pružanju javnih usluga u Srbiji, i participativno rešavanje lokalnih problema u Srbiji – iskustva dobitnika WeBER grantova.

Širom Zapadnog Balkana, reforma javne uprave od suštinskog je značaja za izgradnju otvorenih, transparentnih i odgovornih vlada koje su usklađene sa vrednostima Evropske unije. Regionalna inicijativa WeBER, koja se pretežno finansira iz sredstava EU, od 2015. godine podržava učešće civilnog društva i građana u reformi javne uprave, fokusirajući se na aspekte rada uprava koji su usmereni ka javnosti – transparentnost, otvorenost, inkluzivnost i odgovornost. U Srbiji, u okviru tekućeg projekta WeBER 3.0, CEP je organizovao ovaj događaj osmišljen da okupi organizacije civilnog društva, predstavnike institucija, medija i donatorske zajednice u zajedničkom dijalogu o inkluzivnim, građanima usmerenim reformama.

Tokom dva prethodna ciklusa WeBER-a, od kojih je svaki trajao po tri godine, izdvojila se jedna ključna lekcija: potreba za vidljivim nacionalnim platformama koje bi istakle perspektive građana i civilnog društva u reformi javne uprave. Konferencija „Građani na prvom mestu“ upravo popunjava tu prazninu – dajući vidljivost reformskim naporima od lokalnih ka centralnim nivoima vlasti i predstavljajući lokalne inovacije ostvarene kroz program malih grantova, jedan od ključnih stubova projekta WeBER 3.0.

Milena Mihajlović Denić, vođa tima WeBER projekta i programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), je u pozdravnom obraćanju podsetila na početnu ideju WeBER inicijative, da kroz jačanje civilnog društva i osnaživanje građana može da se zadrži pritisak na vlasti da nastave sa administrativnim reformama i nakon proširenja, kada oštrica uslovljavanja Evropske unije oslabi i kada se mandat SIGMA-OECD okonča. Ona je naglasila i primere efikasne saradnje civilnog društva sa profesionalnom upravom u svim zemljama regiona, kroz WeBER Policy Lab – format saradnje državnih institucija i civilnog društva koji testira humane, dizajn-thinking metode u rešavanju stvarnih problema građana. Konkretno u Srbiji, u okviru ovog procesa zajedničkim snagama su razvijeni prototipi objedinjene usluge za promenu prezimena i ličnih dokumenata nakon braka ili razvoda – problem koji danas traži obilazak više institucija, niz odvojenih procedura i značajne troškove za građanke. Ova inicijativa je istovremeno i rodno osetljiva, jer prepoznaje da teret ovih administrativnih procedura nesrazmerno više pogađa žene i da je neophodno dizajnirati rešenja koja uvažavaju njihove specifične potrebe.

Nj.E. Pernil Daler Kardel, ambasador Kraljevine Danske u Republici Srbiji, naglasila je da se napredak koji je postignut sa Crnom Gorom jasno vidi i u slučaju Albanije, te da se nada da će isti trend biti vidljiv i u Srbiji. Istakla je da i dalje preostaje značajan obim posla u oblasti vladavine prava, slobode medija i slobode izražavanja, ali i da postoji uverenje da Srbija može ostati čvrsto usmerena ka tom procesu. Dodala je da javne usluge još uvek ne ispunjavaju u potpunosti očekivanja građana, ali da je suštinski važno izgraditi i očuvati osnovno poverenje između građana i institucija.

Črtomir Peter Fisinger, Šef političkog odeljenja, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, ukazao je na činjenicu da reforma javne uprave čini jedan od ključnih stubova evropskih integracija. Ona obuhvata jačanje upravljanja na svim nivoima, uključujući ravnopravnost i odgovornost, povećanje profesionalnosti, depolitizaciju, transparentnost, kao i pitanja zapošljavanja i razrešavanja u državnoj upravi. Ako je svrha javne uprave da služi građanima, onda je neophodno da građani budu uključeni u ovu transformaciju. Naglasio je da je upravo to suština ovog projekta finansiranog od strane EU – reformu koji promoviše javnu upravu usmerenu ka građanima.

Članak Održana Nacionalna konferencija „Građani na prvom mestu“ – Ka korisnički orijentisanim javnim uslugama u Srbiji se pojavljuje prvo na Centar za evropske politike.