Tihe fabrike kiseonika: Kragujevac dobio novu zelenu oazu

„Svako drvo je važno za našu životnu sredinu, ali čini mi se da ljudi toga često nisu dovoljno svesni. Drvo je tiha fabrika kiseonika. Zato je važno da radimo na edukaciji dece, mladih, ali i odraslih, kako bismo razvijali ekološku svest i razumeli koliko je zelenilo neophodno - i u gradu i na celoj planeti“, objašnjava prof. dr Zorica Petrović, sa Prirodno-matematičkog fakulteta, koja je tokom projekta održala predavanja osnovcima o značaju sadnje drveća i njegovom uticaju na kvalitet vazduha.

Grad Kragujevac je jedan od 18 gradova i opština podržanih kroz program „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji - UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. U partnerstvu sa udruženjem građana „Prvi prvi na skali“, Grad Kragujevac realizovao je projekat „Staze prirode“ sa ciljem proširenja zelenih površina i jačanja ekološke svesti građana. Centralna aktivnost projekta bila je sadnja 135 sadnica na prostoru pored stadiona „Čika Dača“, čime je ovaj deo grada dobio novu zelenu površinu. Osim što doprinosi lepšem izgledu grada, sadnja drveća ima i važnu ulogu u smanjenju posledica aerozagađenja i klimatskih promena.

„Prostor oko stadiona ‘Čika Dača’ nalazi se u centru Kragujevca, gde je saobraćaj veoma gust. Želeli smo da kroz pošumljavanje i edukaciju pokažemo deci kako sadnja drveća doprinosi smanjenju zagađenja vazduha i koliko je važno da čuvamo mlada stabla“, kaže Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine.

Važnu ulogu u realizaciji projekta imalo je udruženje „Prvi prvi na skali“, poznato po dugogodišnjem radu na zaštiti životne sredine i edukaciji građana.

„Ovaj projekat pokazao je koliko je važno povezivanje nauke, civilnog sektora i lokalne samouprave. Zajedno smo uspeli da uključimo škole, nastavnike, roditelje i decu u aktivnosti koje imaju dugoročan značaj za zajednicu. Posebno nas raduje što su deca sa velikim entuzijazmom učestvovala i što sada osećaju odgovornost prema drveću koje su posadila“, ističe Dejan Milošević iz udruženja „Prvi prvi na skali“.

Među onima koji su aktivno učestvovali bili su i učenici Osnovne škole „Treći kragujevački bataljon“. Njihov nastavnik geografije Goran Simović kaže da su đaci pokazali veliko interesovanje za radionice i sadnju.

„Deca su se bukvalno grabila za mesto u projektu. Kroz različite aktivnosti - od rada sa plastelinom i lišćem do upoznavanja sa vrstama drveća - povezivali smo geografiju, biologiju i ekologiju. A najviše ih je obradovalo upravo sađenje drveća, jer su znali da time direktno doprinose svom gradu“, kaže Simović.

Tokom projekta posađene su različite vrste drveća, među kojima su beli jasen, breza, srebrnolisni javor, japanska trešnja, koprivić, atlaski kedar i crni bor. Poseban doprinos dale su i predškolske ustanove. Bojana Mikarić, direktorka i osnivačica vrtića „Vrabac“, ističe da je razvijanje odnosa prema prirodi važno početi još u najranijem uzrastu.

„Sa decom stalno razgovaramo o odgovornosti prema sebi i svom okruženju. Kada odrastaju uz prirodu, mnogo lakše razvijaju svest o tome koliko svojim postupcima utičemo na životnu sredinu. Ovaj projekat nam je pomogao da i mi odrasli osvestimo koliko je deci lako predstaviti suživot sa prirodom“, kaže ona.

Projekat „Staze prirode“ pokazao je da male promene mogu imati veliki značaj za zajednicu. Nova zelena površina u Kragujevcu nije samo mesto za odmor i rekreaciju, već i simbol zajedničke brige za zdraviju životnu sredinu i buduće generacije.

„Da nije drveća, ne bi bilo moguće održavati količinu kiseonika potrebnu svim živim bićima. Zato je važno da sadimo što više drveća i da razvijamo svest o njegovom značaju“, poručuje profesorka Petrović.

Učesnici projekta veruju da je ovo tek početak i nadaju se da će slične inicijative nastaviti da menjaju grad na bolje - korak po korak, sadnicu po sadnicu.